Историјат
Српски кадрил на азуру бечког Дунава
Љубичаста мађија ноћи сјактала је на снегу, сребрио се ледено и глатко месец, а сијале необично немирне звезде. Дрвета, црна и мокра, пробуђена светлошћу, померала су се у страну и махала прстима са којих је капало бисерје. „Шта се дешава“, шуморило је грање поспано и молски, шапатом. Воден, распеван, плах и кобалтноплав у ноћи, Беч је био приправан да у њему отпочне још један бал. Али словенски. Јер постоје пречице до радости, а плес је једна од њих. Деветнаести је век, у овом граду живи око педесет хиљада Словена, повезаних блиским пореклом и сличном судбином.
јубиларни
савабал
18—01—24
у Хофбург палати
ТРАДИЦИЈА КОЈА ДАТИРА ОД 1846. ГОДИНЕ
Најпрестижније окупљање српске заједнице у главном граду Аустрије и истовремено део чувене бечке балске сезоне и светосавских свечаности.
Беч је град коме је у темељима културе уткана балска сезона, коју град живи од новембра до фебруара сваке године, столећима уназад. Светосавски бал и његови гости су нашли своје место у традиционалном балском делу године и на тај начин спојили културе поднебља из кога потичу и у коме живе. Уз звуке валцера, али и виолине и трубе, уз аустријске и српске тактове, насмејана лица у свечаним тоалетама окупљају се на Светосавском балу још од 1998. године, када је бал обновљен.
Српски кадрил први пут изведен 1846. године
Идеја за организовање Светосавског бала и обнављање традиције настала је када је друштво „Јохан Штраус“ из Беча затражило подршку српских привредника у Аустрији за штампање сабраних дела Јохана Штрауса. У оквиру тих дела налазио се и „Српски кадрил“. Трагајући за историјатом настанка ове композиције дошло се до занимљивог податка да је кнез Милош Обреновић, који је од 1842. године живео у Бечу и посећивао бечке балове, дао налог Јохану Штраусу сину Млађем да напише композицију прикладну за Славенски бал. Тако је настала композиција „Српски кадрил“, а иста је први пут изведена на Славенском балу у Бечу 1846. године. Милош Обреновић је Славенским балом желео да окупи угледне Србе који су живели и радили у аустрјској престоници у то време, а међу њима су били и великани Вук Стефановић Караџић и Бранко Радичевић. Славенском балу својим присуством су на значају давали стране дипломате, српски званичници, високи официри са својим породицама, као и многи угледни грађани Аустрије.
Обнављање традиције балова
Након стогодишње паузе, године 1998. по први пут се организује српски бал под новим именом – „Светосавски бал“. То име бал носи и данас, а добио га је по првом српском архиепископу и просветитељу, Светом Сави.
Спој две културе
Званични програм Светосавског бала повезује две културе и на њему се изводе како бечки валцер тако и српске традиционалне игре. Оперске арије и шансоне део су балског програма, као и неизоставни „Српски кадрил“ Јохана Штрауса Млађег. Светосавски бал годинама успева да окупи грађане српске заједнице у дијаспори. Међу балским гостима срећу се угледни гости из сфере културе, образовања и науке, дипломате, свештенство, али свакако и студенти, пословни људи и обични живаљ, независно од порекла и националности, те се сви радо друже, забављају и наздрављају уз увек занимљив културни програм Светосавског бала.