Уметници

Сходно балским свечаностима плес је свакако најважнији елемент  Светосавског бала. Избором уметница и уметника потрудили смо се да створимо најбоље могуће услове за незаборавну балску ноћ.

Прикажи уметнике према сали у којој наступају

Filters

.

Стефан Миленковић

Познати српски виолиниста и педагог Стефан Миленковић (47) има завидну светску каријеру која је почела већ 1984. године, када је имао само седам година.

Свирао је за америчког председника Роналда Регана на Божићном концерту у Вашингтону 1987. и за совјетског председника Михаила Горбачова у Београду 1988. године. Године 1991. слушао га је папа Јован Павле Други. Свој хиљадити наступ имао је 1993. године у Монтереју у Мексику.

Након што је 1994. године као најмлађи дипломац дипломирао на Универзитету уметности у Београду, позван је да студира на Школи Џулијард у Њујорку, где је од 2003. године и предавао.

Сарађује са познатим симфонијиским оркестрима у Америци и Европи, попут Прашког симфонијског оркестра, Симфонијског оркестра Оклахома из Сједињених америчких држава (САД) као и Симфонијског оркестра Ђузепе Верди из Милана.

Миленковић је уметнички директор нове концертне дворане у Новом Саду у Србији, као и професор виолине на Универзитету у Новом Саду.

.

Бисера Велетанлић

Бисера Велетанлић је позната српска џез певачица и интерпретаторка забавне музике.

У својој богатој музичкој каријери снимила је велики број популарних песама, које су обележиле читав један период у југословенској музици.

Она је једно од највећих имена домаће шлагеристике и звезда домаћих фестивала 1970-их година.

Била је активни учесник, и редовно је односила прве награде стручног жирија на фестивалима “Опатија”, “Ваш шлагер сезоне”, “Београдско пролеће”, “Загребфест”, “Сплит”, “МЕСАМ”, а наступала је и на домаћим изборима за Песму Евровизије.

Последњих двадесетак година, њени концерти су незамисливи без пратње њеног сестрића Васила Хаџиманова, композитора и пијанисте, и његовог бенда.

.

Мањифико

Роберт Пешут познат као Мањифико је словеначки музичар и аутор бројних популарних композиција на словеначком и српском језику.

Творац је шест албума и многих хитова попут “Хир ај кам хир ај го”, “Лахко ти подарим само љубезен”, као и “Пукни зоро”, песме која је доживела вртоглав успех.

Мањифико је развио свој специфични музички правац, који комбинује диско и балканске тонове, те фанк и електронску музику. За овог несвакидашњег музичара се каже да је творац „балкан диско шлагера“.

Својим оригиналним стваралаштвом ужива велику популарност у региону. Познат је и као композитор музике за филмове „Кајмак и мармелада“, „Монтевидео, Бог те видео“ и серије „Сенке над Балканом”.

.

Ван Гог

Ван Гог је спрска рок група настала 1986. године, која је са својим фронтменом Звонимиром Ђукићем освојила бројна домаца и међународна признања.

Група је током своје каријере одржала велики број концерата у земљи, региону и иностранству, обишавши и све континенте својом музиком.

Актуелни чланови групе су Звонимир Ђукић Ђуле, Србољуб Радивојевић Срба и Драган Ивановић.

.

Марко Луис

Марко Стојановић Луис, познат као Марко Луис, српски је кантаутор и перкусиониста јединственог музичког правца.

Квалитетом и јединственим звуком издвојио се на регионалној музичкој сцени. Његов први самостални албум издао је 2015. године на енглеском језику под називом “Схине он ме”. У њему је спојио звуке соула, р’н’б, попа, као и елементе балканске и оријенталне културе.

Други солистички албум под називом „Бескрај“, претежно на српском језику, донео му је велики успех у региону.

Син је познатог преминулог музичара Љубише Стојановића Луиса. Поред ауторских албума, Марко Лоуис је учествовао у многобројним музичким пројектима и био је гост у различитим еминентним инструменталним саставима у региону и шире. Рођен је и одрастао у Минхену.

.

Оркестар Српског народног позоришта

Септембра 1945, Српско народно позориште, тада Војвођанско народно позориште, ангажовало је виолинисткињу Зору Душановић и обоисту Лајоша Кесегија и тако поставило камен темељац Оркестра. Са новим члановима, први прави Оркестар основан је заједно са формирањем Опере, 1947, а прва премијера била је Вердијева „Травијата”, у новембру исте године.

Оркестар Српског народног позоришта самостално је наступао приликом турнеја Опере у Мађарској, Румунији, Бугарској, Грчкој, Хрватској, Италији, Словенији, Аустрији, Белгији, Холандији, Луксембургу, Немачкој, Русији, Египту и Ираку. Од свог оснивања Оркестар је извео око 210 опера и 120 балетских премијера, 60 оперета и мјузикала и више од 110 концерата.

.

МКДСЛ

Клубославија је пројекат Марка Милошевића (МКДСЛ), који се бави клупском ревитализацијом песама са еx-Yу простора. Време и жанр нису важни, тако да се у сетовима налазе поп, функ, неw wаве, дисцо, елецтро, рок и шлагер бисери, а ту се провуку и народна, етно, фолк и денс блага.

„Нисам музички расиста”, драг је цитат Марка МКДСЛ-а који користи својих 25 година искуства у музичкој продукцији да тим песмама на лицу места нађе одговарајући денсфлор пулс.

Нешто ће вас изненадити, нешто насмејати, нешто можда и растужити, свакако нећете остати равнодушни на ритмове Клубославије.

.

Етно група „Траг“

Етно група „Траг“ је вокално-инструментални састав из Републике Српске (Босна и Херцеговина), који негује традиционалну музику Балкана.

Групу чини десет чланова: четири женска вокала и шест инструменталиста. Акценат је на традиционалним гласовима и инструментима (фруле, гајде, кавал, тарабуке, тапан), али у саставу су и класични инструменти (гитара и виолина), као и модерни (електронски клавир ткз. стејџ пијано) и бас-гитара. На репертоару групе налазе се песме из Републике Српске (Босне и Херцеговине), Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске, као и ромска музика.

Група наступа на многим значајним манифестацијама у Босни и Херцеговини и иностранству. Покушавајући да традиционалну музику отргне од заборава, следећи трагове народног предања, група „Траг“ је у народне песме удахнула свој лични израз, као и дух садашњег времена, оживљавајући их тиме, али и остављајући их суштински непромењеним и увек народним.

.

Тамбурица Фест

Међународни тамбурашки фестивал „Тамбурица Фест“ одржава се сваке године на Петроварадинској тврђави у Новом Саду и траје три дана. Фестивал има мисију да промовише тамбурашку музику и инструмент, као и да негује традицију, сарадњу и уметничко пријатељство на међународном нивоу. Сваке године оркестри из Србије и иностранства такмиче се у оквиру такмичарског дела фестивала, док у некомпетитивној секцији наступају познати уметници уз пратњу тамбурашких оркестара.

„Тамбурица Фест“ је партнер Светосавског бала, а у Агапе сали наступиће најбољи тамбурашки ансамбли фестивала 2024. године.

.

Марта Хаџиманов

Марта Хаџиманов је рођена 2000. године у Београду. Већ са седамнаест година, за време школовања у музичкој гимназији, постала је чланица ансамбла Позоришта на Теразијама.

Од 2020. године студира у Манхајму певање и музичку педагогију и тренутно је на мастер студијама. Од самог почетка студирања певала је низ концерата са хором и оркестром у бројним немачким градовима.

О њеном раскошном таленту говори више немачких стипендија, као и прилика да учествује у оперском курсу „Oper Oder Spree“, буде награђена и наступи као солисткиња у Берлинској филхармонији са младим ансамблом и немачким камерним оркестром.

Активна је учесница мајсторских курсева познатих имена из света опере попут Лизете Оропеса, Снежане Нене Брзаковић, Бернхарда Ханскија, Давида Бижића и Клаудије Виске.

.

Новосадски Биг Бенд

Новосадски биг бенд је основан 2003. године од стране професионалних и реномираних џез и поп музичара са жељом да настави традицију оркестарског музицирања града Новог Сада на пољу забавне, филмске, сценске и џез музике. 2010. објављује свој први студијски ЦД под називом „Само музика“, те 2017. други студијски ЦД „Поларис“, са ауторском музиком и трећи „ Tatoo” 2021. године.

Током протеклих двадесет година рада Оркестар је приредио 520 концерата у земљи и иностранству, међу којима се издвајају концерти поводом Светског дана музике. Новосадски биг бенд је снимио музику за две култне серије: „Цват липе на Балкану“ и „Непобедиво срце“.

.

Игор Симић

Игор Симић је талентовани музичар који је постао познат јавности након песама Поверуј у љубав и Плес за растанак која је постигла завидан успех на Беовизији. На музичкој сцени је од 2008. године и један је од најуспешнијих извођача данашњице. Они који су уживали у ноћном проводу сигурно су присуствовали његовим наступима са бендом у познатим београдским клубовима.

Симић често наступа широм Европе, посебно у Словенији, Босни, Хрватској и Македонији. Све више страних портала пише о њему с дивљењем, што потврђује његов растући углед на европској музичкој сцени. Његова музика рефлектује богату културу и традицију, али и савремене утицаје, стварајући тако јединствену фузију која инспирише и повезује људе.

.

The Bestbeat

Популарни београдски The Beatles трибуте састав The Bestbeat настао је 2005. године и чине га Тадија Телесковић као Џон Ленон, Дамјан Дашић као Пол Маккартни, Марко Ћалић као Џорџ Харисон и Душан Живановић као Ринго Стар.

Наступи овог састава специфични су по томе што чланови бенда користе верне репродукције костима, фризура, инструмената и појачала какве су користили Беатлеси.

Овај београдски квартет се наступајући по великим европским фестивалима, клубовима и градским трговима уврстио у најбоље континенталне атракције која својим извођењем и сценским наступом верно дочарава дух феномена групе The Беатлес.

Њихову публику чине све генерације, амерички магазин Newsweek уврстио их је међу тридесет најбољих светских Беатлес трибуте бендова.

.

Саша Васић

Саша Васић је српски музичар, добитник многих награда и фестивалских признања за компоновање и интерпретацију.

Професионално бављење музиком почео је у етно-музици са групом „Ођила“ од 1992-1995. године.

Његови солистички концерти у Српском народном позоришту у Новом Саду, Дому синдиката у Београду, као и Позоришту на теразијама су веома запажени. Један је од најбољих мушких вокала и поп певача у Србији.

Саша Васић се бави успешно писањем музике за друге извођаче, компоновањем музике за документарне филмове и наступа у позориштима и културним центрима широм региона.

.

Лана Зорјан

Лана Зорјан, изузетна млада уметница рођена 2008. године, осваја публику својом виолином од четврте године. Са грациозношћу и уметничким изразом који надилазе њен узраст, Лана је освојила највише награде и титуле лауреата на престижним такмичењима широм Европе, са више од 300 наступа на међународним сценама и телевизији.

Године 2024, Ланина бриљантност донела јој је престижну награду Интернатионал Classical Мусиц Award (ИЦМА) у категорији „Discovery оф the Year“ — ретку почаст која осветљава њен пут као једне од најсветлијих звезда у свету класичне музике. Као стипендиста угледне фондације „Musik&Jugend“ из Лихтенштајна, Лана има подршку која негује њен велики потенцијал.

До сада је имала 29 солистичких наступа са 14 признатих оркестара у пет земаља, под палицом светски познатих диригената као што су Томаш Браунер, Тошифуми Канаи, Александер Liebreich и Maximilian Хаберстоцк. Наступи у Москви, Бечу и Будимпешти чине Лану амбасадором српског талента на светској сцени. Своју вештину додатно је усавршила на мајсторским курсевима код легенди виолине као што су Закхар Брон и Стефан Миленковић.

Године 2023, Лана је освојила Артлинк награду за најперспективнијег младог уметника у Србији, признање које означава почетак једног изузетног пута. Ланин пут је тек почео, али њена музика већ носи снагу и лепоту која би могла очарати свет.

.

Александра Бијелић

Александра Бијелић је позната џез певачица присутна на домаћој музичкој џез и поп сцени скоро две деценије. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду и завршила је мастер студије на Катедри за џез и популарну музику.

Као солистикиња наступа са Биг Бендом Радио телевизије Србије (РТС-а) и Београдским Диксиленд оркестром са којим има објављен албум “All that jass”. Са својим бендом, квинтетом “Alex & the Fergusons”, објавила је збирку обрада поп и џез класика под називом “A Basement Session”.

Захваљујући изузетном таленту, специфичној боји гласа и вокалној техници, Александра Бијелић сарађује с бројним музичарима регионалне џез, поп и рок сцене, а њен вокал може се чути и у рекламама, шпицама и анимираним филмовима.

Поред успешне концертне каријере, бави се активно и вокалном педагогијом, а од 2013. године диригује и води панчевачки дечији хор “Чуперак”.

.

Центар за неговање традиционалне културе Абрашевић Ваљево

Установа Абрашевић је настала 2018. године одлуком града Ваљева као правни наследник Културно уметничког друштва (КУД) Абрашевић основаног 1905. године.

Абрашевић из Ваљева има статус установе културе Србије и броји преко 400 активних чланова. Добитник је бројних награда и у свом спектру деловања има пет фолклорних ансамбала, школу фолклора, народни оркестар, дечији, омладински и мешовити хор, градско позориште, радионицу гудача, школу глуме, радионицу фруле.

Одржао је на хиљаде концерата и представа широм света и наступао на најпознатијим светским сценама и фестивалима попут Карнеги хола у Сједињеним америчким државама (САД), као и у Мексику, Канади, Израелу, Португалији, Шпанији, Француској, Италији, Белгији..Хор ове установе је наступио у Паризу на обележавању 200 година Француске револуције.

У Абрашевићу су своје каријере започели бројни српски успешни уметници попут Микија Јевремовића, Жељка Јоксимовића, Воје Брајевића, Ненада Јездића, Неле Михаиловић као и познатог џез музичара Јована Маљоковића.

.

КУД ”Стеван Синђелић” Свилајнац

Културно уметничко друштво ”Синђелић” постоји већ 28 година и ради при Центру за културу Свилајнац, у истоименом граду у централној Србији. Друштво има око 150 чланова и у свом саставу обухвата три ансамбла, дечији, припремни и први ансамбл, као и певачку групу и оркестарску секцију. На свом репертоару има преко 20 кореографија познатих етномузиколога и кореографа.

Друштво је све масовније и све више напредује из године у годину, а све у циљу неговања народне традиције и културе.

КУД „Синђелић” је такође члан Међународног савета организације фолклорних фестивала и уметности ( Cioff). Друштво је учествовало на многобројним престижним фестивалима, како у земљи, тако и у иностранству и увек је остваривало запажене резултате и многобројне награде.

.

КУД “Станко Пауновић” Панчево

Kulturno-umetničko društvo “Stanko Paunović” osnovano je 1948. godine kao društvo železničara Pančeva. Učestvovalo je u programima najznačajnijih festivala u Srbiji i inostranstvu, i nagrađivano zlatnim plaketama u svim starosnim kategorijama. “Paunović” danas okuplja oko 500 članova u okviru 14 igračkih grupa, ženske i muške pevačke grupe, narodnog orkestra, dečjeg narodnog orkestra, tamburaškog orkestra, škole tambure, škole frule, i radionice za rekonstrukciju narodnih nošnji.

Kulturno-umetničko društvo “Stanko Paunović” organizator je festivala pevačkih grupa „Etno glas“ (od 2001. godine) i festivala dečijih folklornih ansambala „Pančevo-grad igre“ (od 2009. godine). Posebna pažnja poklanja se negovanju i predstavljanju igračkog repertuara gradova Srbije, balskih i dvorskih igara, koje su predstavljane publici u okvirima tematskih programa i koncerata.

.

Епархијски мешовити хор “Корнелије Станковић”

Епархијски мешовити хор “Корнелије Станковић” годинама негује православну хорску музику и чине га Срби православне вере који су настањени у Бечу и околини. Хор активно учествује на богослужењима у храмовима Српске православне цркве широм епархије већ девет година, саставни је део Свете Литургије у Храму Светог Саве у Бечу. Од 2019. године хором руководи Ива Мрвош Анокић.

.

Српски академски ансамбл

Српски академски ансамбл основан је у јуну 2023. године у Бечу. Чине га седморо младих уметника чија стручност и преданост пружа публици аутентична и инспиративна музичка искуства. Ансамбл настоји да кроз наступе истакне богатство српске музичке традиције, чиме доприноси очувању културе наше земље у иностранству.

Поред најлепших традиционалних мелодија, репертоар обухвата и најпознатија дела класичне музике у специфичној изведби овог састава. Српски академски ансамбл ће по други пут наступати на Светосавском балу.

.

Cross Atlantic Trio

C.A.T. – „Cross Atlantic Trio” састоји се, као што име већ открива, од тројице младих, перспективних гитариста европског и америчког порекла, окупљених у Бечу.

Њихов циљ је да префињену сензибилност и приступачност класичне музике представе широј, модерној публици. Млада енергија ансамбла и њихов свеж, инвентиван приступ репертоару доносе нови живот на концертне позорнице. Јединствен начин на који ова тројица музичара спајају класичне традиције са контрастним стиловима савршено осликава њихове комплементарне музичке вештине и личности.

Сви чланови ”C.A.T.“-а су 2022. године са одличним успехом завршили студије на Универзитету за музику и извођачке уметности у Бечу. Тренутни пројекат трија обухвата шпанску и бразилску музику и добио је похвале, како критичара, tако и публике.

.

Ди-џеј Мел Мерио

Прославила се као водитељка успешног ТВ формата “Metro” на “Pro 7”, а већ дуги низ година ради и као певачица и ди-џеј на бечкој и међународној сцени.

Мел је уметничка директорка Diversity Ball -а, сертификовани психолошки саветник, активисткиња и власница успешне агенције за организацију догађаја.

Од 2007. до 2011. године, живела је и радила у Њујорку и Лондону, где је њен хит Domino Dancing освојио топ листе.

Себе описује као “краљицу плеса међу ди-џејевима” са шареноликим репертоаром. Мел редовно наступа у реномираним клубовима и баровима у Бечу, као што су Loos Bar, Heuer, Loft и многи други.

.

Анастасија Мињевић

Након завршених специјалистичких студија, Анастасија Мињевић сопран, дипломирани музичар соло певања, опробала се на Великој Сцени Народног позоришта у оквиру Оперског студија “Боривоје Поповић”. Наступала је у свим салама Београда са својим реситалима али и као гост разних музичких манифестација чији је била и сарадник, као организатор.

Била је активан учесник реномиране Барокне академије у Београду са којом је изводила арије овог специфичног стила. Такође је запажен њен наступ са Мајом Волк и фадистима који је проширио њен репертоар и на овај музички правац. Од инсостраних ангажмана, издвајају се онај у Барселони на сцени Музеја модерне уметности, као и музичка тура са реномираним ансамблом Ренесанс у Дубровнику.

Водитељи бала

Јулиа Фурдеа

Јулиа Фурдеа је аустријска телевизијска водитељка, која је скренула пажњу на себе одмах након матуре, избором за Мис Аустрије 2014. године. Након бројних манекенских ангажмана који су уследили у Лондону, Мајамију и Милану, Јулиа се успешно опробала и у телевизијском новинарству. Паралелно са пословним ангажманима похађала је и модерационе тренинге, обуку за говор и часове глуме у студију ”Acting Center Tavakoli“. Од 2016. године била је водитељла на аустријском ”Кронехит радију” (Kronehit radio), а од 2018. године је водитељка на телевизији ”Puls4“.

Од 2019. године Јулиа је на овој телевизији води јутарњи програм „Café Puls“ и „Cafe Puls – das Magazin“, а недавно је била ангажована на фестивалу “4GAMECHANGERS FESTIVAL”, који је ”Puls 4“ организовао заједно са Аустријском државном телевизијом (ОRF).

Славен Дошло

Успешан млади глумац је од 2019. године стални члан драмског ансамбла београдског Позоришта на теразијама. Дипломирао је на Академији уметности у класи Мирјане Карановић.

Добитник је Стеријине награде за најбољег младог глумца из Фонда ”Даринка Дара Чаленић”, повеље за изузетну мушку улогу на нишким Филмским сусретима и награде за изузетно глумачко остварење на филмском фестивалу ”Сабтитл (Subtitle)”у Ирској.

Милорад Самарџија

Милорад Самарџија потиче из Новог Сада. Још у младим годинама био је препознат као вансеријски таленат и позван као први солиста у једном од најтрофејнијих КУД-ова у бившој Југославији. Студирао је Етнокореологију у Београду, са даљим образовањем наставио је у Братислави и Бечу, а освојио је бројне награде. Често је ангажован као кореограф и стручњак за игру, кореографију и сценски покрет широм Европе, као и на филму и ТВ.

Скоро 30 година живи и ствара у Бечу, оснивач је и више од 10 година председник удружења А:Култура, идејни је творац, продуцент и режисер највеће инсцениране “Kармине Буране”, Карла Орфа, на Нежидерском језеру, у Аустрији. Самарџија је директор програма или режисер престижних балова у Бечу и од 2023. године Уметнички директор Светосавског бала.

др ум ИВАН ИЛИЋ

Школовао се на Berklee College of Music у Бостону (САД), као и на ФМУ у Београду, где већ неколико година ради као Доцент на Одсеку за џез и популарну музику. Докторирао је вишемедијску уметност на Универзитету уметности у Београду.

Наступао је на значајним домаћим и светским музичким фестивалима и сарађивао са великим бројем уметника као што су Ван Гог, Ана Станић, Момчило Бајагић Бајага и други. ​Композитор је и диригeнт три мјузикла у Позоришту на Теразијама, а као оркестратор потписује и дела реномираних бродвејских продукција. Сарађује са бројним познатим српским редитељима.

​Диригује снимања филмске и телевизијске музике за продукцијске куће као што су The Walt Disney Company, Warner, Sony Entertainment и многе друге. Добитник је Октобарске награде Града Београда (1990), Златне значке (2012) и Златног Беочуга (2016), као и многих других награда и признања.  Носилац је статуса Истакнутог уметника од 2005. године.