Уметници

Сходно балским свечаностима плес је свакако најважнији елемент  Светосавског бала. Избором уметница и уметника потрудили смо се да створимо најбоље могуће услове за незаборавну балску ноћ.

Прикажи уметнике према сали у којој наступају

Filters

.

Александра Радовић

Александра Радовић је истакнута српска кантауторка поп музике, вокалисткиња и професор музичке културе. Дипломирала је музичку педагогију на Факултету музичке уметности у Београду. Свира флауту и хармонику, а музичку каријеру започела је као пратећи вокал великим музичким именима, да би убрзо развила свој препознатљив уметнички пут. Током више од две и по деценије обележила је регионалну поп сцену својим албумима и безвременским баладама.

Позната по снажним интерпретацијама и искреној емоцији у свакој песми, Александра данас важи за једну од најцењенијих певачица у региону. Њени концерти синоним су за квалитет, раскош аранжмана и посебну енергију. Још 2006. године основала је сопствену школу певања, кроз коју пружа подршку и стручно усмерење младим и талентованим уметницима.

.

S.A.R.S.

Српски бенд основан у Београду 2006. године, чија музика представља јединствену фузију поп рока, регија, ска, традиционалног балканског фолка и многих других жанрова. Велика турнеја поводом 20 година постојања бенда управо почиње у наступом на Светосавском балу у Бечу.

Пажњу на себе су скренули 2007. године својом нумером “Буђав лебац“ која је убрзо освојила регион. Успех и прихваћеност песме “Буђав Лебац” је посебан социолошки и културолошки феномен, поготово узимајући у обзир да се радило о потпуно анонимном бенду без новчане подршке и класичне медијске промоције.

Већ 2009. године објављен је и њихов деби албум S.A.R.S. који је доживео вртоглави успех. Од тада бенд наступа у широм земаља бивше Југославије и осваја широку публику. Током своје каријере имали су преко 800 наступа и распродатих соло концерата на готово свим међународним фестивалима у региону. Бенд је имао И неколико турнеја по Немачкој, Скандинавији, Холандији као и у Аустралији, Америци и Канади.

Освојио је многе награде, од којих се као најпрестижнија издваја “MTV Europe Music Award “ у категорији “The Best Adriatic Act“ у 2016.години.

.

Матија Бећковић

Матија Бећковић је рођен 29. новембра 1939. у Сенти. Студирао је југословенску и општу књижевност у Београду. Књижевни рад је започео песмом Вера Павладољска, аутор је десетина збирки, са сабраним делима у 15 томова. Члан је Српске академије наука и уметности. Добитник је бројних признања, међу којима су Октобарска, Змајева и Његошева награда. Одликован је Орденом Светог Саве и Светог Петра II Ловћенског Тајновидца и многим другим признањима. Почасни је грађанин Сенте, Суботице и Приједора. Члан је Крунског савета. Живи и ради у Београду.

.

Тијана Богићевић

Тијана Богићевић је српска поп и соул певачица, позната по снажном вокалу и емотивним изведбама. Први велики успех постигла је са песмом „Тражим“ (2010), која је постала регионални хит. Националну пажњу стекла је 2017. године када је РТС изабрао њу да представља Србију на Песми Евровизије у Кијеву са нумером „Ин Тоо Дееп“.

Иза себе има два студијска албума: „Чудо“ (2018), који садржи популарне хитове попут “Хајде онда ништа”, У реду“ и „Безусловно“, и албум „Близу“ (2022), са песмама “Ширина”, “Умем” и “Близу” које су додатно учврстиле њен статус у региону. На Јутјубу њени хитови бележе десетине милиона прегледа.

Недавно је објавила сингл “Зови ме кад ти се плаче” као и обраду чувеног хита Жељка Јоксимовића “Стихија” које су за кратко време постале најслушаније нумере поп извођача на трендинг листама.

Тијана је препозната као водећа гласовна снага нове генерације домаће поп музике, позната по емотивним баладама и енергичним наступима широм регије.

.

Бојан Маровић

Бојан Маровић је црногорски певач, глумац, кантаутор и уметник, познат по снажној интерпретацији, емотивним баладама и аутетнтичном музичком изразу. Рођен је 1984. године у Подгорици где је и завршио нижу и средњу музичку школу, одсeк виолончело и магистрирао је у Београду.

Широј јавности је постао познат 2002. године победом на фестивалу „Сунчане скале“ у Херцег Новом са песмом „Више те нема“. Та нумера је обележила почетак његове каријере након које су уследили многобројни велики хитови. Његови концерти нису само наступи, већ искрено музичко искуство које води кроз живот, љубав и сећање.

Освојио је бројне престижне награде на фестивалима и такмичењима у својој земљи и региону. Поред музике, опробао се и на филму. Раме уз раме са највећим глумачким именима снимио је филм “Имам нешто важно да вам кажем” за који је такође награђен.

Познат је и по свом друштвеном ангажману и учешћу у хуманитарним акцијама. Поред концерата Бојан је са Браниславом Томашевићем реномираним глумцем Народног позоришта творац шоуа „(NE) COOLTURNI“, који је пробудио велико интерсовање у целом региону.

.

Никола Мијаиловић

Српски баритон Никола Мијаиловић рођен је у Београду 1973. године и један је од водећих уметника региона и интернационалне оперске сцене. Дипломирао је на Бечком конзерваторијуму а магистрирао на Кертис институту за музику у Филаделфији. Након усавршавања у Опери Бастиља у Паризу и Музичкој академији запада у Санта Барбари, своје певачко образовање заокружује дипломом Миланске Скале 1999. године.

Победник је “5. међународног такмичења Лућано Павароти“ у Филаделфији 1995., добитник првих награда на такмичењима студената музике СФРЈ у Херцег Новом 1991. „Марио Ланца“ у Филаделфији 1995., као и треће награде на такмичењу „Лејла Генчер“ у Истанбулу 1997. године. Гостовао је у оперским кућама попут Миланске Скале, Венеције, Вероне, Лас Палмаса, Дрездена, Хановера, Токија, Беча, Сеула, Пекинга, Беча, Катаније, Москве, Букурешта, Софије и других…

Његов репертоар обухвата око педесет водећих улога баритонског фаха, као што су Риголето, Набуко, Јаго, Евгеније Оњегин, Барон Скарпија, Ескамиљо… Добитник је признања “Печат Народног позоришта” за допринос животу и раду Народног позоришта, као и награде “Златни Беочуг” који се додељује онима који омогућавају успешнији духовни живот града Београда.

Био је уметнички директор Опере Народног позоришта у Београду, а тренутно је директор Опере и Балета театра Мадленианум. Редовни је професор на Катедри за соло певање ФМУ у Београду, као и чест члан жирија престижних певачких такмичења у земљи и иностранству.

.

Перо Ди Реда – диџеј Пепе

Перо Ди Реда, познатији као диџеј Пепе, више од 30 година је на „клабинг“ сцени у Србији и с правом се сматра београдским “краљем диџејинга“. Као дете, Пепе је живео на релацији Београд-Љубљана-Минхен и слушајући диско траке у колима, заволео је ту музику. Први званични наступ имао је у Дому омладине, клубу “Сент Џејмс“ почетком деведесетих година. Наступао је и у Соул Food Цафе, Битеф, Индустрија, Омен и Академија а убрзо постао и диск џокеј и водитељ на YU Радију тада једном од најпрогресивнијих медија у бившој Југославији.

Крајем деведесетих, поред посла диск џокеја, креће у предузетничке воде и отвара легендарна места београдске клабинг сцене – Инкогнито, Басмент, Тјуб, Младост, Бранков ”Brankow”, Лудост, Ласта, Радост, Гадост, Слобода, Гајба, Куцица, Веслачки клуб, Винил, Пакао и Чистилиште.

Као ”подршка” Диџеј радио је са именима попут Жилес Петерсон, Најтмерс он ваксNightmares , Осунладе, Димитри фром Парис, Принс Томас, Лорка, Моралес, Пурпл диско машин, Клаптон, Соломун… Звезде попут Џамироквајa, Кезиах Џоунс, Мацео Паркер или Рој Ајерса били су гости на његовим наступима. Данас активно ради како у Београду тако и у региону бивше Југославије.

.

Новосадски Биг Бенд

Новосадски биг бенд је основан 2003. године од стране професионалних и реномираних џез и поп музичара са жељом да настави традицију оркестарског музицирања града Новог Сада на пољу забавне, филмске, сценске и џез музике. 2010. објављује свој први студијски ЦД под називом „Само музика“, те 2017. други студијски ЦД „Поларис“, са ауторском музиком и трећи „ Tatoo” 2021. године.

Током протеклих двадесет година рада Оркестар је приредио 520 концерата у земљи и иностранству, међу којима се издвајају концерти поводом Светског дана музике. Новосадски биг бенд је снимио музику за две култне серије: „Цват липе на Балкану“ и „Непобедиво срце“.

.

Симфонијски оркестар Српског народног позоришта

Септембра 1945., Српско народно позориште, тада Војвођанско народно позориште, ангажовало је виолинисткињу Зору Душановић и обоисту Лајоша Кесегија и тако поставило камен темељац Оркестра. Са новим члановима, први прави Оркестар основан је заједно са формирањем Опере, 1947, а прва премијера била је Вердијева „Травијата”, у новембру исте године.

Симфонијски оркестар Српског народног позоришта самостално је наступао приликом турнеја Опере у Мађарској, Румунији, Бугарској, Грчкој, Хрватској, Италији, Словенији, Аустрији, Белгији, Холандији, Луксембургу, Немачкој, Русији, Египту и Ираку. Од свог оснивања Оркестар је извео око 210 опера и 120 балетских премијера, 60 оперета и мјузикала и више од 110 концерата.

.

Чланови Бечког државног балета

На овогодишњем Светосавском балу, чланови Бечког државног балета изведиће две композиције у аранжману чувене кореографкиње Весне Орлић, чије богато искуство и уметничка визија додатно оплемењују ово посебно вече.

Весна Орлић рођена је у Београду, где је завршила Балетску школу „Лујо Давичо“. Своју каријеру започела је као члан балетског ансамбла Народног позоришта у Сарајеву, а наставила у Народној и Бечкој државној опери, где је остварила запажене главне улоге у балетима “Копелија”, “Хиљаду и једна ноћ”, “Болеро” итд.

Дугогодишње искуство у балету донело јој је значајне руководеће позиције, у функцији балет-мајстора и заменике уметничког директора у Бечкој државној и Народној опери. Њена стручност призната је и ван граница Аустрије, што потврђује и ангажман на престижним пројектима попут Бајројтског фестивала Рихарда Вагнера. Посебно се истиче њена кореографија и режија балета “Последња ноћ – Шехерезада” у Сарајеву, за коју је добила Годишњу награду Народног позоришта.

Међу бројним кореографијама, посебно се издвајају балети „Кармина Бурана“ и „Петар Пан“, за које је двоструко награђена престижним аустријским признањем „Goldener Schikaneder“. Весна Орлић је такође лауреат других значајних признања, међу којима је награда „VIP позив“ Београдског фестивала игре, која се додељује балетским уметницима с изузетним међународним каријерама.

.

Јана Шуштершич

Јана Шуштершич, рођена 1985. године одрастала је у Словенији, Либији и Србији. Њен музички таленат препознат је од малих ногу, те је већ са десет година наступала као соло пијаниста са оркестрима и камерним ансамблима и освајала награде на интернационалним такмичењима. Са само седамнаест година Јана је уписала Факултет музичке уметности, одсек клавир и своје студије наставила на престижном Берклију у Бостону, где је имала прилике да музицира са неким од најчувенијих светских музичара (Плацидо Доминго, Џон Отс из бенда Хал & Отс, Џон Блеквел – Принцов бубњар, Валери Симпсон – из дуа Асхфорд & Симпсон, аутор хит синглова: “I every woman”, “Ain’t No Mountain High Enough”, “Solid”, Абрахам Лабориел. Поред тога што је успешна, регионална интерпретаторка и ауторка Јана је била асистент на европском огранку Беркли музичког колеџа и веома је тражен тутор певања чији ученици нижу успехе на словеначкој музичкој сцени.

Јана је дуги низ година била део групе Неверне Бебе, а своју музичку каријеру после студија у Америци наставила је у Словенији. Тамо је освојила чувени формат “Словенија има таленат” и постала једна од најтраженијих поп звезда. Љубав према Београду ипак није јењавала и Јана се недавно вратила на нашу сцену изузетним дуетом са Сергејем Ћетковићем – “Бар да одеш”, и сарадњом у пројекту “Рок Опера”.

.

Katarina Kochetova’s Vienna Jazz Trio

Катaрина Кочетова је џез пијанисткиња, композиторка, вокални солиста и аранжерка. Представља један од водећих гласова на европској џез сцени. Са 13 година је започела своје музичко образовање у музичкој школи “Корнелије Станковић” на одсеку за џез музику. Студије је са седамнаест година наставила у Аустрији, затим и у Шведској. Током студрања на бечком Универзитету музике и уметности, у оквиру студентске размене школовала се на Краљевском колеџу музике, током којег је и наступала и постала позната на џез сцени у Штокхолму.

Свирала је са многим познатим џез музичарима попут Симус Блејка, Ари Хенига, Јуре Пукла, Алекса Хичкока, Џо Сандерса, Бена Тибериа, Феликса Росија, Хакана Брештема, Роберта Нордмарка, Владимира Костадиновића, Карл-Хенрик Езбека и многих других. Кочетова је снимила свој деби албум „Beyond Motion“ који је 2024. године сврстан у топ 100 џез албума од стране познатог “Jazzit” магазина.

.

Фенечки бисери

Музички ансамбл Фенечки бисери је основан 2017. године у манастиру Фенек, надомак Београда. Ансамбл негује традиционалну, духовну и народну музику. Инструменти који прате моћне вокале ансамбла су хармоника, харфа, гитара, виолина, фрула, кавалм гитара као и перкусије.

Осим музиком, ансамбл се бави и континуираним хуманитарним радом. Често се организују акције и представе у циљу прикупљања помоћи за децу и народ на Косову и Метохији. Њихов слоган је ”На дар смо добили, на дар и дајемо!”, речи преузете из Јевађеља.

Године 2019. објавили су први студијски албум, а у сарадњи са хуманитарном организацијом Срби за Србе, 2024. године били су на великој америчкој турнеји. Љубав према Богу, роду и традицији ствара јединствену атмосферу на сваком концерту овог ансамбла.

.

Госпон Тамбураши

Од 2019. године овај тамбурашки оркестар наступа под именом „Госпон Тамбураши“ које је добио од познатог кантаутора Ђорђа Балашевића. Оркестар је сарађивао дуго година са Балашевићем, учествовао у снимању филма „Као рани мраз“ и одсвирао са познатим преминулим кантаутором преко стотину концерата.

„Госпон Тамбураши“ негују традиционалну слику тамбурашког оркестра, али и померају устаљене границе, како разноврснијим репертоаром, тако и изгледом, презентацијом и сарадњом са уметницима из другачијих сфера. На репертоару се поред класичних тамбурашких песама и композиција налазе и поп-рок песме, транскрипције класичне музике, понеки џез стандард, а без народњака (и старих, и нових) вече уз Госпон Тамбураше тешко може проћи.

Оркестар је сарађивао са многим уметницима на бројним концертима, телевизијским наступима и снимањима. То су група Легенде, Рамбо Амадеус, Екстра Нена, Предраг Цуне Гојковић, Мерима Његомир, Анђелка Говедаровић, Бајага, Александар Софронијевић, Дејан Цукић, Звонко Богдан, Милош Радовић, Милан Прунић, Борис Режак и многи други.

.

Виктор Тумбас

Виктор Тумбас рођен је у Сомбору 1999. године. Средње музичко образовање стекао је у Суботици 2018. године на вокално-инструменталном одсеку, виолончело, после чега је уписао Факултет музичке уметности у Београду, на катедри за џез и популарну музику.

Већ као тинејџер наступао је на џез фестивалима у Суботици и Новом Саду, а 2019. године оснива свој квинтет са колегама са студија. Ангажујући у њему музичаре са искуствима у разним музичким и џез ансамблима, остварио је фузију различитих утицаја и стилова, која се неминовно осликава у изразу овог састава. Наступили су на бројним музичким фестивалима у Србији. Непосредно пред премијерни наступ на Београдском џез фестивалу, Тумбас је објавио деби албум „Depths“, са оригиналним композицијама за џез квинтет и камерни гудачки оркестар Музикон.

Виктор Тумбас квинтет је један од пет џез састава одабраних на првом националном конкурсу „Serbia Creates: The Spotlight“, установљеном у циљу разноврсне подршке највећим српским музичким талентима.

.

Blackberries Band

Blackberries бенд је основан у Нишу 2012. године и своју музику и звук који негују описују једном речју „FUNKY“. Крилатица бенда је “When Fruits Get Funky”. На тој бази, али и уз помоћ других праваца и утицаја, граде свој стил и репертоар који је домаћа и страна забавна музика у најширем могућем смислу. Бенд броји осам чланова и располаже сопственим техничким тимом, продукцијом, возним парком и разрађеном логистиком, што им омогућава професионалну организацију наступа.

Blackberries бенд обраде песама изводи на сопствени, аутентичан начин, а и њихове ауторске песме увек долазе до публике и наилазе на позитивне реакције. Током година наступали су на фестивалима, одржали бројне концерте и свирке у клубовима широм Европе, као и на многим корпоративним и приватним прославама. Сарађују са реномираним фирмама за планирање догађаја из Србије и окружења, као и са бројним популарним гостујућим певачима и музичарима из земље и региона, чиме додатно обогаћују своје наступе.

.

Klangkuss

Карин Хагенедер (флаута) и Ангела Стумер Стемпковски (харфа) биће задужене за свечани почетак вечери. Дуо „Klangkuss“ дочекаће госте тоновима испуњеним нежним, расположењем. У посебној постави флауте и харфе, две музичарке стварају елегантну атмосферу пуну лакоће и грациозности.

Њихов репертоар обухвата барокна ремек-дела, романтичне мелодије, као и модерне аранжмане, стилски интерпретиране и пажљиво прилагођене амбијенту вечери. Сјајни звуци харфе и блистави тон флауте спајају се у хармоничну звучну слику која позива на опуштање, долазак и уживање.

Две професионалне музичарке могу да се похвале бројним значајним наступима у Европи и Азији, учешћем на снимањима цеде пројеката, радијским и телевизијским наступима, као и заједничким пројектима са реномираним оркестрима.

.

Градско културно уметничко друштво „Алат“

Друштво је основано 1956. године., у оквиру фирме Индустрије алата Требиње. У својој богатој историји друштво је извело више од 2000 концерата, а кроз редове друштва прошло је преко 3000 младих људи. Добитник је великих награда и признања и познато је по свом хуманитарном раду и доброчинству јер годишње организује неколико добротворних концерата. ГКУД „Алат“ је имао запажене наступе у Србији, Црној Гори, Северној Македонији, Италији, Бугарској, Грчкој, Словенији, Аустрији и Великој Британији.

Друштво је учествовало на многим снимањима различитих телевизијских формата. АЛАТ данас броји око 500 чланова сврстаних у 5 секција (фолклорној секцији, музичкој секцији, гусларској, изворној мушкој и женској певачкој групи). На свом репертоару има преко 30 кореографија и за све њих располаже оргиналним ношњама.

У 2026. години прославиће 70 година постојања.

.

Ансамбл националних игара „Јован Дучић“

Ансамбл је основан пре 13 година и броји 200 чланова у 5 секција. Наступао је на домаћој сцени као и у Грчкој, Бугарској, Мађарској, Пољској, Србији и Северној Македонији. На свом репертоару има 19 кореографија и учесник је и организатор многих хуманитарних концерата. Учествовао је у бројним емисијама и телевизијским наступима и сарађивао и са чувеним режисером Емиром Кустурицом.

Ансамбл националних игара Јован Дучић са поносом преноси новим генерацијама херцеговачку традицију приказану кроз игру, песму и народну ношњу. Организатор је Међународног фестивала фолклора „Вечери фолклора поред Требишњице“ које се традиционално већ дванаест година одржава последње недеље јуна месеца у Требињу. Фестивал је такмичарског и ревијалног карактера и у њему је до сада учествовало преко 300 ансамбала из земаља региона, Европе, Америке и Азије.

.

Градски хор „Трибуниа“

Мешовити градски хор „Трибуниа“ основан је 2007. године, уз подршку града Требиња.

Хор окупља 40 певача и пева богат репертоар, саткан од световних и духовних композиција. Хор је наступао на бројиним концертима и културним манифестацијама у Требињу и Босни и Херцеговини. Под управом диригента, проф. Александре Рајковић и уз корепетиторско умеће проф. Маје Симовић, песмом достојно проноси име свог града, тежећи очувању, оснаживању и промоцији хорске традиције Требиња и источне Херцеговине.

.

КУД “Станко Пауновић” Панчево

Културно-уметничко друштво “Станко Пауновић” основано је 1948. године као друштво железничара Панчева. Учествовало је у програмима најзначајнијих фестивала у Србији и иностранству, и награђивано златним плакетама у свим старосним категоријама. “Пауновић” данас окупља око 500 чланова у оквиру 14 играчких група, женске и мушке певачке групе, народног оркестра, дечјег народног оркестра, тамбурашког оркестра, школе тамбуре, школе фруле, и радионице за реконструкцију народних ношњи.

Културно-уметничко друштво “Станко Пауновић” организатор је фестивала певачких група „Етно глас“ (од 2001. године) и фестивала дечијих фолклорних ансамбала „Панчево-град игре“ (од 2009. године). Посебна пажња поклања се неговању и представљању играчког репертоара градова Србије, балских и дворскох игара, које су представљане публици у оквирима тематских програма и концерата.

.

Ди-џеј Мел Мерио

Прославила се као водитељка успешног ТВ формата “Metro” на “Pro 7”, а већ дуги низ година ради и као певачица и ди-џеј на бечкој и међународној сцени.

Мел је уметничка директорка Diversity Ball -а, сертификовани психолошки саветник, активисткиња и власница успешне агенције за организацију догађаја.

Од 2007. до 2011. године, живела је и радила у Њујорку и Лондону, где је њен хит Domino Dancing освојио топ листе.

Себе описује као “краљицу плеса међу ди-џејевима” са шареноликим репертоаром. Мел редовно наступа у реномираним клубовима и баровима у Бечу, као што су Loos Bar, Heuer, Loft и многи други.

Водитељи бала

Христина Поповић

Христина Поповић је глумица и ауторка рођена 1982. у Београду, препозната по снажним филмским и позоришним остварењима, као и по свом јединственом хумору. Играла је у преко 50 филмова и серија. Прву улогу остварила је са само седам година у представи Чекајући Годоа, а дебитовала 1991. године у филму „Ноћ у кући моје мајке“. Од тада је глумила у бројним филмовима “Парада”, “Мали Будо”, “Кругови” као и телевизијским серијама „Благо нама“ , “Пет“, “Комшије” и многим другим.

Добитница је свих значајнијих филмских признања у региону, укључујући и две Златне арене са фестивала у Пули. Њена каријера обухвата богат опус филмских улога, наступе на водећим позоришним сценама и ауторску представу “Добро сам испала, шта ми фали?”, која је освојила и публику и критику у региону. Поред уметничког рада, Христина је позната и по својој љубави према природи, путовањима и експедицијама, којима инспирише кроз храброст и аутентичност.

Милош Миловановић

Милош Миловановић ради од 2015. године као продуцент и презентер на телевизији „Н1“ у Србији у емисијама “Н1инфо” прегледа вести, „Дневника“ као и послеподневног информативног програма “Дан уживо”. Био је продуцент и презентер политичког магазина “Црвена линија”, а повремено се појављује и у јутарњем програму “Нови дан”. Своју новинарску каријеру је почео као водитељ емисије “Укрштене речи” и информативне редакције БКТВ 2001. Године. Од 2004 – 2005. године био је новинар, репортер и презентер информативног програма Студија Б, као и водитељ емисије “Арена”. Наредних десет година на телевизији Б92 радио је као репортер и презентер вести, водитељ јутарњег програма, квиза “Народ против”, те преноса “Улице отвореног срца”.

Милош је и контрабасиста и домаћин програма Коларчеве задужбине “Мала школа бонтона – Како се слуша концерт”, a од 2012.године и покретач „Bass Passion“ викенда, посвећеног контрабасу. Коларчева задужбина доделила му је 2014. године плакету за изузетан допринос програмској делатности.

Светозар Крстић

Светозар Крстић је рођен 1980. године у Београду, где је и завршио средњу балетску школу Луј Давичо на одсеку фолклорне игре .
Изучавао је фолклор, савремени балет и класичан балет у раду са бројним угледним педагозима попут, Иванке Лукатели, Владом Логуновим, Вишњом Ђорђевић и многим другима.

Иза себе има 160 концерата, велики број гостовања у САД-у, Јапану, Немачкој, Македонији, Тунису, Грчкој, Литванији… и око 5000 дечјих балетских представа које је одиграо.

Од 2004. до данас је руководилац трупе Уна Сага Сербица, која од 2012. оснива и истоимени ансамбл. Аутор и кореограф је играчког спектакла `Игре и звуци Балкана`,  базираног на модернизацији фолклорне уметности, који изводи овај ансамбл од 46 играча и балетских солиста. Поред овог спектакла, кореограф је и других пројеката ове трупе.

Од јуна 2014. године обавља функцију потпредседника Удружења професионалних играча фолклорне уметности Србије. Од фебруара 2017. године је члан председништва Удружења балетских уметника Србије, а од 2023. године и помоћник директора за продукцију Ансамбла игара и песама „Коло“.

др ум ИВАН ИЛИЋ

Школовао се на Беркли колеџу музике у Бостону (САД), као и на ФМУ у Београду, где већ више година ради као доцент на Одсеку за џез и популарну музику. Докторирао је вишемедијску уметност на Универзитету уметности у Београду. Наступао је на значајним домаћим и светским музичким фестивалима и сарађивао са великим бројем домаћих и страних уметника широког распона музичких стилова. 

 

Композитор је и диригент три мјузикла у Позоришту на Теразијама, а као оркестратор потписује и дела реномираних бродвејских продукција. Сарађује са бројним познатим српским редитељима.  Композитор је балета “Бановић Страхиња” који је премијерно постављен 2024. у Народном позоришту у Београду. Диригује снимања филмске и телевизијске музике за продукцијске куће као што су The Walt Disney Company, Warner, Sony Ентертаинмент и многе друге.

Добитник је Октобарске награде Града Београда (1990), Златне значке (2012), Златног Беочуга (2016), као и многих других награда и признања.  Носилац је статуса Истакнутог уметника од 2005. Године.

Музички директор Светосавског бала у Бечу је већ трећу годину за редом.